Serbia

Ukratko

Većina dece u Srbiji (86%) koristi internet svakodnevno. Dve trećine, odnosno 65% najmlađe dece (9-10-godina), kao i 98% najstarijih ispitanika (15 do 17 godina), pristupa internetu svakodnevno preko mobilnih odnosno pametnih telefona. Deca često provode vreme na internetu bez adekvatnog roditeljskog nadzora ili uvida u to kako provode vreme, što ima značajne implikacije za politiku i praksu. U proseku, deca provode više od tri sata dnevno onlajn (4.5 u najstarijoj grupi od 15 do 17 godina). Internet se uglavnom koristi za zabavu i komuniciranje sa prijateljima i porodicom, za videoigre i društvene mreže. Internet se ređe koristi za domaće zadatke i u školske svrhe. Još je manji broj mladih koji su internet koristili za potpisivanje peticija ili za građanski aktivizam —88% mladih kažu da to nikada nisu uradili, dok 79% nikad nije razgovaralo o političkim ili društvenim pitanjima na internetu. Gotovo polovina dece uzrasta od 9 do 12 godina ne zna kako da promeni podešavanja za privatnost na društvenim mrežama, ali većina starijih kaže da zna kako to da učini. Što su ispitanici stariji, to je veća verovatnoća da će svoje digitalne veštine oceniti kao snažnije nego mlađi ispitanici. Samoprocena digitalnih veština ne korelira sa uzrastom jedino u slučaju upotrebe programskih jezika (npr. Scratch, Python, C ++), gde se mlađi učenici osećaju kompetentnije nego stariji. 74% ispitanika kaže da ima profil na društvenoj mreži ili na sajtu za igranje igrica. Nešto manje od polovine (41%) dece uzrasta 9-10 godina kaže da ima profil na nekoj platformi, kao i 72% dece uzrasta 11-12 godina, iako je starosna granica za upotrebu istih obično 13 godina. 16% ispitanika je iskusilo vršnjačko nasilje onlajn, a 15% je to iskusilo licem u lice. Svako treće dete je iskusilo nešto što ih je uznemirilo onlajn u proteklih godinu dana i gotovo četvrtina u tom slučaju nije razgovarala o incidentu ni sa kim ili je ignorisala problem, nadajući se da će nestati od sebe. Za više informacija pogledajte izveštaj dostupan na ovom sajtu na srpskom i engleskom jeziku.

Please click here for English language website

Istraživačka mreža Deca Evrope na internetu postoji od 2006. godine, i najpoznatija je po ciklusu anketa koje su rađene 2010. godine u 25 evropskih zemalja na nacionalno reprezentativnom uzorku dece od 9-16 godina koja koriste internet. Srbija je, međutim, postala članica mreže Deca Evrope na internetu 2018. godine kada je prvi put urađena anketa o dečijoj upotrebi interneta i digitalnih tehnologija, čiji izveštaj možete naći na ovom sajtu. Prethodno je urađena pilot studija na manjem uzorku u okviru projekta Deca sveta na internetu.[1] Anketa Deca Evrope na internetu je prvo istraživanje u Srbiji koje pokriva tako širok spektar tema vezanih za upotrebu interneta i digitalnih tehnologija kod dece i mladih, i to na nacionalno reprezentativnom uzorku. Prethodna istraživanja pokrila su samo neke od aspekata ove teme ili su rađena na nereprezentativnom ili manjem uzorku, sa fokusom na pojedinačne teme, kao što su digitalna pismenost[2] ili digitalno nasilje.[3] Podaci su sakupljeni na uzorku 60 škola širom zemlje metodom papir-olovka, i ukupno 1150 učenika je učestvovalo u istraživanju.

Projekat je pokrenula dr. Tijana Milošević sa prof. Elizabetom Staksrud sa Departmana za medije i komunikacije na Univerzitetu u Oslu u Norveškoj. Projekat je finansijski podržan od strane Departmana za medije i komunikacije na Univerzitetu u Oslu, Misije OEBS-a u Srbiji, UNICEF Srbija kao i Ministarstva za trgovinu turizam i telekomunikacije Republike Srbije, i Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, koje je ujedno i odobrilo istraživanje.

[1] http://globalkidsonline.net/serbia-report/

[2] Kuzmanović, D. (2017). Empirijska provera konstrukta digitalne pismenosti i analiza prediktora postignuća. Beograd: Filozofski fakultet http://dobrinkakuzmanovic.weebly.com/uploads/2/6/4/8/26488972/dr_20.11.2017.pdf

[3] Rančić, J. (2018). Violence on social networking sites in the Republic of Serbia. CM: Communication and Media, 13(43), 95-124.

(Serb. Nacionalna Dečija Linija)

Srbija

(uklanjanje dečije pornografije i sadržaja gde se prikazuje zlostavljanje dece)

Linkovi ka korisnim publikacijama

Popadić, D., Pavlović, Z., Petrović, D., & Kuzmanović, D. (2016) , Belgrade: University of Belgrade.

Popadić, D. & Kuzmanović, D. (2016). . Beograd: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i UNICEF.

Kuzmanović, D. (2017). (Doctoral thesis). Belgrade: Faculty of Philosophy.

UNICEF-funded project Family Guide for Safer Internet, resources.

Dr Dragan Popadić (Beograd, 1955) je socijalni psiholog, profesor na Odeljenju za psihologiju Univerziteta u Beogradu.

Njegovo istraživanje pokriva širok spektar psiholoških tema, uključujući političku socijalizaciju, vrednosne orijentacije, etnocentrizam, društvene konflikte i nasilje, a njegovi naučni radovi su objavljeni u brojnim domaćim i stranim časopisima. Učestovao je u izradi brojnih programa čiji je cilj nenasilna komunikacija i tolerancija, kao i u uvođenju građanskog obrazovanja u školske programe. Učestvovao je u međunarodnim projektima koji su uključivali regionalno istraživanje na temu mladih i demokratskog obrazovanja, kao i u nacionalnim istraživačkim projektima o uticaju društvene tranzicije na individue i grupe i formiranje novih kompetencija za društvo u razvoju.

Od 2005. godine učestvuje u programu Škola bez nasilja, zajednički implementiranom od strane Ministarstva obrazovanja i UNICEF-a u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, što je rezultiralo u sveobuhvatnom programu prevencije, koji se implementira u skoro tri stotine škola u Srbiji i uključuje opsežan izveštaj o nasilju u školama u Srbiji.

Dr Zoran Pavlović je socijalni psiholog, kao i vanredni professor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta na Univerzitetu u Beogradu. Glavna naučna interesovanja uključuju studije političkog ponašanja, političke socijalizacije i humanih vrednosti. Učestovao je u nekoliko nacionalnih i međunarodnih projekata, uključujući i Deca sveta na internetu. Koautor je brojnih knjiga, poglavlja kao i naučnih članaka u žurnalima uključujući i knjigu Nasilje u srpskim školama: Pregled stanja od 2006. do 2013. kao deo UNICEF programa Škola bez nasilja.

Dr Dobrinka Kuzmanović je docentna Odeljenju za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu i istraživač na Institutu za psihologiju Univerziteta u Beogradu. Dobrinka je odbranila doktorsku disertaciju na temu digitalne pismenosti među učenicima u Srbiji. Njena istraživačka interesovanja uključuju upotrebu tehnologije kod mladih, učenje uz digitalne tehnologije odnosno IKT, digitalna pismenost, dečiju bezbednost na internetu, odnos između vulnerabilnosti onlajn i oflajn, digitalno nasilje među decom i mladima. Učestvovala je u nekoliko nacionalnih i međunarodnih projekata sa fokusom na decu i mlade: Škola bez nasilja, Stop digitalnom nasilju, OECD/PISA (Programme for International Student Assessment), Deca sveta na internetu.

Dr Tijana Milošević je istraživač saradnik na Univerzitetu u Dablinu u Nacionalnom istraživačkom centru za vršnjačko nasilje. Njen istraživački fokus je na politikama društvenih mreža, digitalnim medijima i implikacijama za opšte blagostanje dece i mladih. Prethodno je radila na Departmanu za medije i komunikacije na Univerzitetu u Oslu. Objavila je knjigu na temu politika društvenih mreža i vršnjačkog nasilja, Protecting Children Online? Cyberbullying Policies of Social Media Companies, (MIT Press 2018). Objavila je naučne radove u The Journal of Children and Media, The International Journal of Communication i New Media & Society, između ostalih. Tijana je istraživala i privatnost dece na internetu u okviru COST Action projekta DigiLitEY. Ima doktorat iz komunikologije sa Američkog Univerziteta u Vašingtonu (stečen 2015. godine) kao i MA iz medija i javnih politika (Media and Public Affairs) sa Univerziteta Džordž Vašington, takođe u Vašingtonu.